Bilo mi je pet godina kad sam odjednom shvatila da – smrt postoji. Ne, niko od mojih bližnjih nije umro, i sve domaće životinje su bile žive. Nisam našla ram sa slikom stare bake, već sam prosto igrala sa kumom uz radio u maloj drvenoj kući, kada je u moj mali, ali prijatan svet, ušla čudna i strašna misao: sve je prolazno. I to je bilo strašnije od čudovišta, to je bilo strašnije nego sedeti sama u mraku. Pojavila se ta misao, i morala sam da uključim svetlo,kako bi nestala, kao uplašena senka od kaputa…

 
LINK TEKSTA -Tekst čitala Djurdjina Tairović
 

Preuzmite

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp