Prošla su dva meseca i ja ponovo krećem za Ostrog. Pošao je i jedan mladić koji je hteo da se krsti i ja ga ubedim da se krsti pod Ostrogom i krenemo mi u septembru 1993. Šta se sad dešava? Razmišljam ja u vozu da bi trebalo da se ispovedim, nikad se nisam ispovedala i tako u tim razmišljanjima stižemo pod Ostrogom. Opet je tu o. Joilo, završava se služba, mi celivamo mošti a ja u mislima i dalje imam ideju da bi trebalo da se ispovedim. I svi polako izlaze a o. Joilo kaže: “Ti da ostaneš, treba da se ispovediš.” A ja nikom nisam pričala o tome, samo sam u glavi razmišljala o tome….

LINK TEKSTA- Tekst čitala Ljiljana Sinđelić Nikolić

Preuzmite

 

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp