Jednom sam ušao u crkvu prepodobnog Sergeja za vreme svenoćnog bdenja, imao sam tada l2 godina. To je bila ista ona crkva koju su sagradili roditelji prepodobnog Serafima Sarovskog, i stajao je tu onaj isti zvonik sa kojeg je on pao dok je bio sasvim mali i čudom ostao nepovređen. Stajao sam unutra nekoliko minuta, ne više… I ne zato što sam se osećao suvišnim, ne, video sam i osetio drugi svet kojem tada nisam pripadao.

LINK TEKSTA – Tekst čitala Aleksandra Popović

Preuzmite

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp