Od prvih utisaka prilikom dolaska u manastir Lepavinu, uoči Velike Gospojine, 1977. godine, pa do danas, čovek to može da shvati samo kao čudo Božje i pomoć Presvete Bogorodice. Manastir je bio u veoma zapuštenom stanju, kako manastirska crkva tako i svi objekti, posle ratnih stradanja 1943. godine. Manastir je tada bombardovan sa devet zapaljivih bombi, koje su uništile manastirske zgrade. Konak je izgledao kao da neće dugo, krov je prokišnjavao. Postepena obnova je počela uz pomoć Evangelističke crkve iz Štutgarta. Najzaslužniji neimar bila je sestra Ursula, uz arhitekte iz Štutgarta, i oni su zaista dosta pomogli da se obnovi deo novog konaka. Stari deo smo nekako svojim sopstvenim snagama obnavljali, veoma teško i mukotrpno.

LINK TEKSTA- Tekst čitala Aleksandra Popović.

Preuzmite

 

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp