Često sam imao prilike da čitam kritiku toga što se ljudi ispovedaju predajući listiće s napisanim gresima, kao da podnose izveštaj (raport). Ma neka se ispovedaju kako im je zgodnije! Ja sam u svojoj crkvenoj mladosti jedan duži period vremena, detaljno zapisivao, koliko mi je to pažnja dozvoljavala, sve svoje grešne pomisli i predavao ih duhovnom ocu prilikom ispovesti. To skoro da su bile prave sveske. Zatim je prošao taj period. Takođe je bio i period, kada se sva ispovest sastojala iz reči „prejedam se i malo i hladno se molim“. Razni periodi su bili. I hvala Bogu da je tako! Mudri pastir nije obraćao pažnju na spoljašnji vid pokajanja, nije me učio formalnostima. Zato što je duševna tkanina veoma tanka, malo je jače potegni i ona puca. Ukoliko duhovnik mnogo pažnje poklanja spoljašnjem ponašanju pokajnika (tužan izgled i glas, ispovedanje bez papirića i tome slično), postoji opasnost da značajni deo pažnje duhovnog čeda ode na to da ugodi svešteniku.

 

LINK TEKSTA- Tekst čitala Radmila Karanović

Preuzmite

 

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp