Ja se sećam, kako me je na početku nastave zadivio jedan student, koji se podigao i upitao predavača:»A recite nam da li je istina da će biti kraj sveta?» I bilo je očigledno da je za studenta ta misao nova i da on nikad ranije nije o tome razmišljao.   Na to je predavač odgovorio nešto veoma neuverljivo.   Očito da je predavač takođe sumnjao: biće kraj sveta ili neće biti?   Pošto su naša nastrojenja vezana sa krajem sveta veoma jaka, mene je to zadivilo.   Ja sam tada prvi put uvideo, da je moguće biti i student i predavač pravoslavne bogoslovske naučne ustanove, a pritom biti potpuno slobodoumni čovek, kako se prihvaćeno izražava kod neverujućh ljudi.   Zbilja, i predavači, i studenti mogu tamo da ispovedaju sve što je poželjno.   Ali ukoliko su predavači – ljudi da tako kažem koji poseduju darove za diplomatiju, onda oni ne žele da imaju problema sa zvaničnom Crkvom, i onda i pored svega ne predaju jeres.  Uostalom, tako stoje stvari pre u teoriji, ali u praksi su uglavnom svi predavači i skoro svi studenti – ljudi pravoslavni.

LINK TEKSTA- Tekst čitala Đurđina Tairović

Preuzmite

 

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp