Otac Pavle se upokojio bez bola i straha, kao da je zaspao, sedeći, sa glavom blago nagnutom na stranu.  Kada su braća ovo videla, pohitali su da jave igumanu. Sva bratija manastirska došla je i oplakala njegovu smrt, a monasi sa cele Sv. Gore došli su na njegovo opelo i sahranu. Tri godine kasnije, njegov grob je otkopan, a njegove kosti projavile su znake svetosti. Bile su zlatno žute boje, poput pčelinjeg voska, i odavale su prijatan miris. Prenete su u manastirsku kosturnicu, a lobanja je odložena na posebno mesto; i danas na njoj  stoji natpis – sveštenomonah Pavle Rus.

LINK TEKSTA- Tekst čitao Nemanja Delić

Preuzmite

 

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp