Kolju privuče prozor i ta – linija svetlosti. Pritrča prozoru i nagnu se do polovine. Tu ukopča – oh, tako je dobro, i na krov se može popeti… Divota, kako se seti – tako i učini.
– «Ej, ja sam na krov krenuo!» – povika Kolja drugarima. Deca se naguraše oko prozora. Dečak je već bio na krovu, i bio je jako veseo. Okrenu se ka prozoru, htede dečacima nešto da kaže, ali se njegove noge odjednom pokliznuše niz kosi krov…
Deca zavrištaše.
 
LINK TEKSTA – Tekst čitala Aleksandra Popović
 

Preuzmite

ANDROID APLIKACIJA

KLIKNITE I POGLEDAJTE REJTING RADIO BLAGOVESTI

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp